Goji (lat. Lycium barbarum; eng. Wolfberry) je žbunasta biljka, koja potiče sa udaljenih brda Tibeta i Mongolije. Plod ove biljke je duguljast, jarkocrvene boje, koji u sebi sadrži 20-40 sitnih semenki. Plod se može konzumirati svež ili suv, od njega se može praviti sok, vino ili pak čaj.

Plod biljke goji je bogat izvor:

ANTIOKSIDANASA, VITAMINA, MINERALA, AMINOKISELINA, KAROTENOIDA I POLISAHARIDA-

pravi ELIKSIR ZDRAVLJA.

Hemijski sastav goji bobica

Goji je biljka lekovitih svojstava, koja sadrži:

• Vitamine (A, kompleks grupe B, [1]C, E)
• Minerale ([2]Fe- gvožđe, Ca- kalcijum, K- kalijum, Zn- cink, Se- selen, Cu- bakar, Ge- germanijum, P- fosfor itd.)
• Antioksidanse
• Flavonoide
• Aminokiseline (preko 18)
• Karotenoide (goji bobice su najveći jestivi izvor karotenoida)
• Polisaharide
• Proteine
• Dijetna vlakna

Lekovita svojstva biljke goji

(naučno dokazana):

Antibakterijsko i antigljivično dejstvo- sadrži supstance koje sprečavaju bakterijske i gljivične infekcije.

Antidijabetičko delovanje- utiče na regulisanje nivoa šećera u krvi, kao i na smanjenje nivoa “lošeg holesterola”. Na regulisanje holesterola utiče beta sitosterol, a nivoa šećera u krvi- polisaharidi iz biljke goji.

Antikancerogeno i antimutageno dejstvo- snažan je borac protiv nastanka i razvoja kancerogenih ćelijai to naročito kod: malignog melanoma, karcinoma bubrega, karcinoma debelog creva, karcinoma pluća, nazofaringealnog karcinoma, malignih pleuralnih izliva, a pokazala se korisnom kao pomagač u boljoj apsorpciji lekova kod lečenja kancera. Za odbranu organizma od karcinoma je zadužen minerali germanijum i selen iz goji bobica.

Imunoprotektivno dejstvo- moćni antioksidansi iz ploda biljke goji štite ćelije od oštećenja i sprečavaju nastanak i razvoj bolesti; povećava broj limfocita i nivo imunoglobulina; polisaharidi iz goji bobica stimulišu proizvodnju interleukina-2, supstancu koja stimuliše rast krvnih zrnaca, koja su bitna za imuno sistem. Čisti krv i poboljšava cirkulaciju.

Kardioprotektivno dejostvo-utiče na razgradnju triglicerida, koji se smatraju glavnim uzročnicima kardiovaskularnih bolesti; reguliše krvni pritisak, za šta je zadužen molekul polisaharida.

Hepatoprotektivno dejstvo- podstiče jetru da normalno funkcioniše, čisti je i utiče na regeneraciju njenih ćelija.

Štiti oči- plod goji biljke sadrži antioksidanse iz grupe karotenoida (koji igraju ključnu ulogu u odbrani imunog sistema): zeaksantin- pozitivno utiče na vid i sprečava pojavu katarakte, lutein- štiti oči od UV zračenja, likopen- sprečava oštećenje očiju.

Štiti DNK- sprečava i smanjuje oštećenja DNK i usporava proces starenja.

Ubrzava metaboličke procese- sagoreva masti i potpomaže varenje.

Štiti mozak- goji bobice pozitivno utiču na mozak, tako što supstance iz biljke štite neurone od toksičnih efekata beta amiloidnih proteina- glavnog krivca za nastajanje Alchajmerove blesti. Goji bobice sprečavaju sužavanje arterija koje snabdevaju moždane ćelije kiseonikom i hranjivim materijama.

Štiti ćelije testisa- pomaže muškarcima koji imaju problem sa sterilitetom.

Utiče na povećanje libida.

Takođe, sadrži i beta- karoten, karotenoidni pigment, koji je bitan za sintezu vitamina A (antioksidansa, koji je najbitniji za rast organizma), za vid, kosti i zube, kao i za zdravu kožu. Nivo beta- karotena u goji bobicama je najviši od svih jestivih biljaka.

Važnost ORAC-a (Antioksidativnog kapaciteta)

ORAC (the oxygen radical absorbance capacity) je Antioksidativni kapacitet– jedinica za merenje vrednosti antioksidansa u hrani.
Svake sekunde u ljudskom organizmu svaka ćelija bude napadnuta od strane  više hiljada slobodnih radikala. Oštećenja koja time nastaju vremenom podstiču i stvaraju podlogu za razvoj mnogih hroničnih bolesti, kao što su neurodegenerativna i kancerogena oboljenja. Slobodni radikali nastaju kao posledica procesa oksidacije ćelija. Upravo su antioksidansi ti koji sprečavaju oksidaciju ćelija u organizmu i stvaranje slobodnih radikala, a već postojeće neutrališu.